У недељу пред Христова страдања, док и наш народ страда на Косову и Метохији, свједоци смо, у нашој средини, нових злочиначких напада на достојанство нашег народа.
У ноћи, 01. априла 2004. године, око 01,00 сат по поноћи, војници СФОР-а извршили су бруталан напад на парохијски дом у Палама.

Том приликом, тешко су повријеђени православни свештеник са Пала, архијерејски намјесник сарајевски протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и његов син Александар. По тежини задобијених повреда, а обојица су у критичном стању, јасно се види да нападачи нису презали ни од убиства. Понижен је и свештеник Миомир Зекић, на ког се пуцало, и који је након тога везан заједно са својом супругом. Не треба ни напомињати каквом су страху били изложени чланови свештеничких породица, у то доба ноћи.
Приликом овог упада, уз употребу експлозивних направа и ватреног оружја, значајно је оштећен парохијски дом, свештенички станови и околне зграде, као и храм Успења Пресвете Богородице на ком су од силине детонације попуцала стакла.

Као хришћански свештеници, а у име својих заједница, обраћамо се онима који љубе слободу и мир у Европи и читавом слободоумном свијету, желећи да јасно изнесемо свој суд о овоме догађају.
Овим чином показано је да се данас у сред Европе врши терор, не само над невинима који путују возом, обављају куповину или своје свакодневне дужности не слутећи да мач злочинца виси над њиховим главама.
Злочин тероризма је у овом случају је специфичан и има посебну тежину, јер терор врше они који себе представљају главним борцима против ове пошасти.
Друга особеност овог нехуманог напада је та да је нападнут хришћански православни свештеник. Нападнут је у своме дому, у глуво доба ноћи на најбруталнији начин, а у срцу Европе, чије конвенције почивају на хришћанским темељима, од такозваних ''мировних снага'', којима је само неколико дана раније љубазно отворио свој дом и такође им љубазно напоменуо да ће то урадити кад год зажеле. Свештеник Јеремија и његов син познати су по мирном и честитом животу, и никад нису имали никакав сукоб са законом, по било ком основу.

Размишљајући о мотивима оваквог вандализма, не можемо а да не примјетимо да се већ дуже вријеме, циљаном медијском кампањом, компромитује Српска Православна Црква, њено свештенство, које се без доказа оптужује за помагање осумњиченима за ратне злочине, а тиме се, на најперфиднији начин, ставља на стуб срама читав један хришћански народ. Тако је у неким злонамјерним медијима отац Јеремија Старовлах, иако невин, означен као сарадник хашких оптуженика, и непосредно након тога, СФОР налази за сходно да отпочне небивали лов на породицу голоруког свештеника.

Више је него јасно да овај злочиначки акт није имао за циљ ''наводно'' хватање оптужених за ратне злочине, него да је једини циљ био напасти душу овог народа, а то је његова Црква. Црква и њени свештеници никад и ничим нису давали повода за овакве оптужбе и за овакав напад. Инсинуације нису докази, а ако докази постоје нека се јавно покажу и изнесу.
Ми, свештеници, јавно постављамо питање: да ли су животи нас и наших породица, овог часа у рукама наоружаних, а који су опет, очигледно у рукама једностране и мржњом заслијепљене штампе БиХ која, такође, ником није одговорна за своје лажи. Кад је слободно покренути хајку и лов на свештенство, шта да очекује прости и незаштићени народ?

Надамо се да се сви одговорни у овој земљи, почевши од најодговорнијег г. Ешдауна, преко власти, како оних у Сарајеву, тако и оних у Бањој Луци, данас стиде. Нажалост, судећи по њиховим првим реаговањима, немају ни толико људског достојанства ни одговорности. Шта од њих више да очекујемо?
Документацију која свједочи о овом бруталном чину, о свакој капи крви и прамену косе невиних, послаћемо свим европским институцијама и хришћанским црквама у свијету, тражећи од њих помоћ и заштиту за основна људска права на живот и исповиједање вјере, како нама свештеницима, тако и нашим вјерницима и свима онеправдованима.

То је разлог што након овог догађаја, до јасне промјене и очигледне осуде овог злочина, и кажњавања одговорних, Ми епископи и свештеници и наши вјерници прекидамо сарадњу и комуникацију са таквим у међународним институцијама и организацијама у БиХ, а и са органима власти у Републици Српској и Босни и Херцеговини, уколико и они најхитније не подрже наш став и затраже осуду злочина и кажњавање злочинаца.

На крају подсјећамо господу која с наоружањем маршира нашом земљом, да не праве од нас Ирачане и Палестинце, јер до сада СФОР-у од нас није пријетила никаква опасност, па тако оваква њихова стратегија мора бити промијењена.

Дужни смо да, као људи вјере, који знају да цијене свачије пожртвовање, изразимо захвалност особљу болнице у Тузли, јер су до сада часно и професионално обавили свој посао.

Већ неколико пута смо захтевали од команде СФОР-а, високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, па и генералног секретара Уједињених нација, да се престане са потпуно беспотребним и неумесним узнемиравањем православних житеља варошице Пале на Романији и уништавањем њихове имовине, од стране оних војних снага које су у овај део Европе дошле да помогну у очувању мира, успостављању разумевања и толеранције. Последњи пут смо Вам овим поводом писали у фебруару ове године, јер снаге којима командујете су, под пуном ратном опремом, са изговором да траже лица осумњичена за ратне злочине, током Божићних празника упали у цркву и станове православних свештеника на Палама, где су извршили преметачину и преплашили укућане и малолетну децу.

Но, уместо да Вас наше писмо увери да наши свештеници и њихови укућани не учествују у радњама за које их очигледно сумњичите, Ви сте, Господине Генерале, наредили да се на њихове домове 01. априла 2004. године, управо пред Васкршње празнике, изврши прави десант. Ваши војници су, у глуво доба ноћи, уз употребу најубојитијих експлозивних средстава, са крова, врата и прозора провалили у њихову кућу и притом је потпуно демолирали. Од разорних експлозија рањени су протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и његов син, катихета Александар. Али Вашим војницима, које наш народ зове “мировњаци”, ни то није било довољно. Они су тешко рањене проту Јеремију и његовог сина, тако рањене, везали и, тако везане их бесомучно тукли кундацима, чизмама и чим год су стигли. Најкраће речено: претукли су их на смрт. Сво то време у протину супругу је била уперена пушка, с прстом на окидачу, како не би могла да пружи помоћ сину и супругу. Ове чињенице, господине генерале, и Вама су добро познате. Ово Вам пишемо док се лекари, још увек, боре за живот ова два хришћанина, која страдају из истог разлога из кога су страдали мученици из римског доба - имена Христовог ради.

Ако Вам, Господине Генерале, до данас није било јасно да српски свештеници не крију оне које сте оптужили да су починили ратне злочине, надамо са да Вам је то сада јасно. Или можда није, и треба поново да очекујемо да ће они које смо желели да видимо као људе добре воље, поново кренути бомбама, пушкама и чизмама на наше свете храмове, животе наших свештеника и њихових породица.

У исто време Вас обавештавамо да ћемо са овим Нашим писмом упознати најширу светску јавност.

С поштовањем,

Ваша Екселенцијо,

Поводом недавних трагичних догађаја у варошици Пале у Републици Српској (Босна и Херцеговина), када су војници СФОР-а нанели тешке, бојимо се смртоносне повреде протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину, вероучитељу Александру, упутили смо отворено писмо генерал-мајору Вирџилу Пакету, главнокомандујућем поменутих војних снага, које Вам достављамо у прилогу.

Сазнања која данас поседујемо, о начину на који су припадници ових, очекивали смо мировних снага, ранили и потом, потпуно безразложно, бестијално мучили ова два хришћанина, су још страшнија од оних које смо изнели у поменутом писму.

Стога Вас, Ваша Екселенцијо, још једном молимо да се, користећи углед и ауторитет којим располажете у међународној заједници, заложите да престане узнемиравање православних житеља Републике Српске, а посебно напади на наше свештенике и чланове њихових породица.

С поштовањем,

У Сарајеву,
3. априла 2004. године

Поштована Госпођо Дел Понте,

Након стравичног злочина над свештеничким породицама на Палама, који су извеле, такозване, ''мировне снаге'' у Босни и Херцеговини, ми, Митрополит дабробосански Николај заједно са свим свештенством Митрополије дабробосанске, позивамо Вас, да дођете у тузлански медицински центар, посјетите оца Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра и увјерите се на какав бруталан и самовољан начин СФОР проводи захтјеве Тужилаштва, евидентно кршећи Женевске конвенције и Дејтонски споразум.

Овај злочин је посљедица и Ваших изјава, у којима се Српска православна црква са својим свештеницима, без икаквог доказа, оптужује као помагач лицима са хашких потјерница. Ма с којег нивоа долазиле, изјаве типа инсинуација и нагађања нису докази.

Сматрамо да је овим злочином нападнута цијела једна Хришћанска православна црква.

Поново се обраћамо онима који љубе слободу и мир у Европи и читавом слободоумном свијету, и тражимо заштиту основних људских права на живот, слободу и вјероисповједање.

Ако одлучите да дођете, молимо Вас да нам јавите, како би били присутни.

Поштовани,

Овим Вас обавјештавамо да је Епископски савјет БиХ, на сједници одржаној у Добоју, 07. априла 2004. године, донио одлуку о повлачењу Српске православне цркве из чланства у Међурелигијском вијећу.

Став свих епископа је да смо да сада активно учествовали у раду Међурелигијског вијећа БиХ. Добронамјерно смо учествовали у свакој осуди недјела, гдје год да се дешавало, заједно са свим осталим члановима Међурелигијског вијећа. Од истог до нас није дошло чак ни најобичније интересовање за злочин који је над нама извршен.

Након замрзавања учешћа римокатоличке цркве, и ми, православни, изјављујемо да не видимо себе у даљем раду Међурелигијског вијећа.

Наравно, Православна црква је по својој природи увијек била отворена за дијалог са свим црквама и вјерским заједницама, што ћемо и даље свесрдно чинити.

Десет дана након ужасног злочина на Палама, извршеног над оцем Јеремијом Старовлахом и његовим сином Александром, и даље се у изјавама неких међународних званичника у БиХ, а нарочито у изјавама представника СФОР-а, као и неким медијима, шпекулише о томе да Српска православна црква подржава и штити осумњичене за ратне злочине.

Свјесно и одговорно, јасно и недвосмислено тврдимо да Српска православна црква, њени епископи и свештеници, не штите, не подржавају и не помажу скривање осумњичених за ратне злочине!
Стога позивамо све међународне званичнике и медије, да престану са оваквим и сличним оптужбама, јер ничим не могу амнестирати злочин који је над Црквом извршен.

Захваљујемо свима онима који су нам у овим тешким данима упутили подршку, и било својим присуством на Палама, усмено или писмено, изразили осуду овог догађаја.

Такође, још једном се искрено захваљујемо особљу и љекарима УКЦ у Тузли који савјесно обављају свој посао.

ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО,

Захваљујемо Вам на писму од 7. априла 2004. године, у коме изражавате саучешће поводом трагичног догађаја који се десио 1. априла 2004. године на Палама, у Републици Српској, када су војници СФОР-а немилосрдно претукли протојереја­ставрофора Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра, као и на Вашој жељи за њихово скоро и потпуно оздрављење.

Молимо Вас да ипак имате на уму да не можемо прихватити Ваше објашњење да је то cacвим ненамерна последица акције СФОР-а при покушају хватања Радована Караџића... Особито пocлe нашег објављивања исказа Виторке Старовлах, супруге и мајке претучених, која је такође била жртва, као и фотографија свештеника Јеремије и сина Александра, тако да Ваше објашњење овог неоправданог и бруталног напада сасвим ненамерне последице за нас је неприхватљиво.

Ми смо увек тврдили и сада тврдимо да свако и сви који су криви за било који злочин морају се сматрати одговорним и бити изведени пред суд правде. Међутим, у свим таквим случајевима, они који држе вагу правде морају примењивати исте стандарде према свима. Поступање према свештенику Јеремији, и сину му Александру, као и супрузи му Виторки представља потпуно кршење њиховог људског достојанства и у исто време значи напад на загарантована основна људска права.

Из овог разлога, Лорде Ешдауне, уверени смо да ћете Ви, као што сте и наговестили, предузети све могуће мере и подробно испитати околности овог озбиљног инцидента, као и да ће починиоци поменутог злочина бити изведени на суд правде.

Надамо се да ће овај упад припадника СФОР-а у просторије Српске православне цркве, иако није први, бити и последњи ове врсте.

С поштовањем,