• Писмо Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла Лорду Педију Ешдауну •  Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле посетио повређеног свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра • Допис СФОР-а супрузи оца Јеремије • Одговор гђе Виторке • Допис СФОР-а Митрополији • Одговор СФОР-у и Коментар

Митрополит дабробосански Господин Николај

Захваљујемо Вам што сте посјетили нашу страницу. Прављење коначне електронске презентације наше Митрополије још увијек је у току и надамо се да ће уз помоћ Божију иста бити брзо готова. Неприлике које су нас задесиле натјерале су нас да Вам се прије тога обратимо на овакав начин. Напади на Православну цркву у БиХ кулминирали су до мјере да су директно угрожени животи нас, наших свештеника и наших вјерника. Жалосни смо што нам опасност представљају они за које смо се надали да ће нас заштити и чувати од духова зла. Надали смо се да ће међународне институције а прије свега мировне снаге СФОР-а на овом простору успоставити и оживјети права човјека на слободан живот, вјеру, имовину и остале плодове западне цивилизације. Нажалост десило се и дешава се супротно.

Молимо Вас да заштитите наше животе, наше исповиједање хришћанске, православне вјере, нашу Цркву и нашу имовину.

Желећи Вам свако добро од Бога,

Митрополит Николај

Протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах

Мјесто злочина

Посљедице злочина

Син Александар

Мјесто злочина

Посљедице злочина

01.04.04. год. јединице Међународних мировних снага (СФОР-а) у чијем су саставу били војници САД-а, Енглеске и Словеније, су на најбруталнији начин у 01.10 сат послије пола ноћи, извеле напад на православну цркву и њено свештенство у Палама. Војници СФОР-а су прво експлозивом разнијели врата парохијског дома. Потом су разнијели и врата два стана који се налазе изнад парохијског дома у којима живе свештеник Јеремија Старовлах са својом породицом у једном и свештеник Миомир Зекић са својом породицом у другом стану. Упад је извршен и кроз прозоре станова, разбијајући све пред собом и кориштењем ватреног наоружања. До тог тренутка чланови обје свештеничке породице спавали су у својим креветима осим супруге свештеника Миомира Зекића која је брижно очекивала повратак сина који је, на срећу, каснио.

Војници СФОР-а су упали и у стан свештеника Миомира Зекића који се налази поред стана свештеника Јеремије. Оца Миомира пробудила је супруга која је видјела како војници СФОР-а прилазе кући. Свештеник Миомир је устао и док се још облачио са друге стране прозора угледао је војнике СФОР-а. Један од војника пуцао је из пушке према њему. Прозорско стакло се расуло а свештеник и његова супруга били су брзо везани и стављени да леже на поду лицем окренитим према доле. Око њих су стајали војници са упереним пушкама. Свештеник Миомир је више пута губио свјест и долазио себи.

Породицу свештеника Јеремије прво је пробудио телефонски позив. Телефон је прво чула супруга свештеника Јеремије, која је потом пробудила мужа. Отац Јеремија је устао и пошао према мјесту у кући гдје стоји телефон. Из кревета су устали и његова супруга и син Александар који је спавао у својој соби. Док су мајка и син стајали у ходнику чули су стравичан прасак експлозије и пуцњаву. Престрављена мајка рекла је сину да се склоне са ходника, међутим војници СФОР-а су већ били у стану. Ушли су кроз прозоре ломећи стакла и све пред собом. Свештеникову супругу војници су затворили у спаваћу собу, а свештеника и његовог сина стали су брутално тући. Син Александар, који се иначе опорављао од операције жучи, под снажним ударима војника брзо је пао у кому из које ни до данас није изашао. Свештеник је јецао и урликао од болова молећи војнике да престану. За сво то вријеме његову супругу чувао је војник са упереном пушком у њу. Око 02.15 часова војници СФОР-а су стали са бруталним иживљавањем те су оца Јеремију који је и даље јаукао заједно са сином Александром изнијели на носилима ван стана. Од њихове супруге и мајке војници су тражили да запише имена особа које су однијели као и у каквом су они родбинском односу. Престрављена жена је молила да јој кажу куда носе њеног супруга и сина. Одговор је гласио како их носе у болницу у Сарајеву и да ће се потом вратити по њу.

Међутим, војници СФОР-а су хеликоптером однијели оца Јеремију и његовог сина Александра у тузланску болницу. Полумртва тијела војници су само унијели у болницу на носилима и спустили их на под ходника. Након тога су брзо напустили Медицински центар у Тузли. Медицинско особље Медицинског центра дуго није знало о каквим се пацијентима ради и ко су ти људи уопште. Мислили су да је у питању нека саобраћајна несрећа. Тек након телефонског позива свештеникове супруге сазнали су о чему се ради.

Војници СФОР-а су током акције ушли и у кућу која се налази поред парохијског дома, а у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен. Ђакон Младен је доживио велики стрес јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком у њега док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала Младенова супруга са дјететом од 22 мјесеца. Ђакон Младен је покушао да им каже да су слободни да раде шта желе, само да не дирају дијете.

Супруга свештеника Јеремије, те остали свештеници са својим породицама нису задобили тјелесне повреде, осим супруге оца Миомира. Њој је војник ножем повриједио руку. Сви они су претрпјели надчовјечански страх, доживјели су психички шок и огромну духовну бол.

Свештеник Јеремија и његов син Александар још увијек се налазе у тешком здравственом стању. Љекари Медицинског центра у Тузли их, након бројних операција и уз помоћ апрата, одржавају у животу.
Изјава супруге свештеника Јеремије и мајке Александрове о томе шта се догодило те ноћи

На почетку рата у БиХ свештеник Јеремија Старовлах био је на служби у Илијашу, све до 1997. год. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера ефендију Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дјељено муслиманском становништву. Свештеник Јеремија је учинио све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, сигурну територију. Он је имама одвео својој кући и ту га је као добар домаћин угостио и дао му своје одијело. Уз сукобљавање са властима и народом он је успио овог имама са породицом да изведе на територију која је за њих била сигурна.

Ове године, када православни и римокатолици у исти дан прослављају Васкрсење Господа Исуса Христа одлучено је да се поводом тога направи и заједнички пријем. Отац Јеремија се као велики заговорник доброг односа међу људима и религијама у организацијском смислу увелико заузео за остварење ове идеје. Захваљујући њему са православне стране дошло је и до конкретних корака. На крају је све било спремно. Позивнице су биле одштампане када се десио злочин који је све зауставио.

У јануару 2004. године војници мировних снага СФОР-а извели су сличну акцију на православну цркву и њено свештенство у Палама. Они су тада такође дошли иза пола ноћи када су свештеници са својим породицама, такође, спавали, али том приликом нису користили силу. Свештеник Јеремија Старовлах је љубазно отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде, сазнају, уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били цијели парохијски дом, свештенички станови и црква. Штавише, имали су и помоћ свештеника Јеремије у томе како и на који начин да дођу до одређеног простора – као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве. Војници СФОР-а су том приликом камерама снимили све просторе, распореде просторија. Узели су све податке – ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.

На крају ове ноћне експедиције свештеник Јеремија им је љубазно саопштио да ће им се увијек ставити на располагање када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте јер црква нема шта да крије. Такође им је свештеник рекао да се осјећају увијек слободно да дођу када за то осјете потребу или једноставно када пролазе поред православне цркве.

Циљ акције војника Мировних снага СФОР-а (Американаца, Енглеза и Словенаца) није био хватање оптужених за ратне злочине. Они те ноћи нису претраживали друге просторе у парохијском дому и око њега, као ни цркву поред дома. У одређене просторе уопште нису ни улазили.
Искључива мета њиховог напада били су православни хришћански свештеници са својим породицама – а првенствено свештеник Јеремија Старовлах и његов син Александар.

Разбијено кандило

Крст испод стакла

Канцеларија

Ни један од њих није задобио повреде од детонација нити објеката које су те детонације покренуле. У тијелима свештеника и његовог сина не постоје трагови објеката – првенствено се мисли на минирана дрвена врата и дијелове дрвета, нити било чега другог што би сугерисало на то. Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бања Луке, Војно медицинске академије у Београду су прегледале двојицу настрадалих и исте нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупих предмета.
То се поклапа са сазнањима и релевантним доказима Цркве да су настрадали звјерски претучени.
Нико од осталих чланова свештеничких породица, који су били присутни на истом мјесту у исто вријеме акције СФОР-а, није рањен од посљедица детонација или пушчаних зрна.

Дневни лист Аваз (у преводу са турског значи глас), пар дана прије бруталне акције СФОР-а на православну цркву, објавио је злонамјеран чланак о свештенику Јеремији са његовом сликом. У чланку су стајале лажне изјаве приписане свештенику Јеремији у којима он наводно објашњава да је дужност сваког свештеника да чува Радована Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ. Дневни лист Аваз је ове нетачне изјаве пренио из црногорског листа Публика који у Црној Гори важи као “сумњив лист” и против кога је покренут знатан број тужби због изношења неистина. Аваз прије објављивања чланка о свештенику Јеремији није контактирао истог како би провјерио тачност изјава. Штавише, Аваз је дао и свој тенденциозно негативан коментар. Дан послије Аваз је поново објавио чланак у коме на основу претходног чланка износи свој још злонамјернији коментар. Свештенику Јеремији је тада нанешена велика штета угледа и душевна бол због објављивања ових неистина. Он је упутио један деманти који је објављен у Авазу, уз који је поново придодат злонамјерни коментар Авазовог новинара.

До листа Публика у Црној Гори нисмо могли доћи јер на званичне контакте овог листа у њиховим канцеларијама данима нико није одговарао. Такође, није се могла отворити ни њихова званична веб страница.

Поред објављеног демантија од стране свештеника Јеремије у Авазу, у припреми је била и тужба против Публике и Аваза, међутим у међувремену се догодио злочин над свештеником и његовом породицом.
Опширније о медијима у Федерацији Босне и Херцеговине

Високи представник у БиХ Педи Ешдаун оправдао је акцију СФОР-а.

Његова прва изјава се базирала на чланку Аваза да је било за очекивати тако нешто с обзиром какве је изјаве дао свештеник.

Потом се оправдање акције СФОР-а заснивало на коментару да је за то крива Република Српска која не сарађује са Хашким трибуналом.

Оправдање се заснива на мандату СФОР-а да приведе осумњичене за ратне злочине. У свом мандату у БиХ они нису одговорни ни једној институцији у БиХ те стога не могу сносити никаве санкције нити се против њих могу улагати жалбе и кривичне пријаве.

Званични став СФОР-а јесте да су провели акцију у циљу чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине.

Да су свештеник Јеремија и његов син страдали од посљедица детонација (Супротно од извјештаја свих стручних медицинских екипа).

Да посљедице акције нису могли предвидјети јер “нису знали распоред просторија унутар објекта” (Видјети поднаслов ПРЕТХОДНА АКЦИЈА СФОР-а НА ПАЛАМА).

СФОР је такође дао изјаву да је њихов љекар посјетио Медицински центар у Тузли, након чега је особље тог истог центра демантовало ову чињеницу. Љекар СФОР-а је касније посјетио настрадале.

У штампи су објављиване и друге конструкције које, с обзиром на писање штампе у БиХ, не морају бити тачне. Ако исте ипак потичу од СФОР-а онда су конфузне и контрадикторне.

Истог дана, а поводом овог стравичног злочина на Палама у цркви су се нашли Митрополит дабробосански г. Николај, чланови синода СПЦ – Григорије и Лаврентије, те сви свештеници митрополије дабробосанске. Они су донијели јасан став да прекидају комуникацију са свим међународним институцијама и организацијама у БиХ. Да је злочин који се десио над Православном црквом једнак свим осталим злочинима који се дешавају у Европи и свијету. Да су на најгори могући начин угрожена права на живот, вјеру и имовину Православној цркви и њеним вјерницима. Опширније ИЗЈАВА

Став цијелог тијела Српске православне цркве дао је Свети архијерејски синод СПЦ у свом писму главнокомандујућем СФОР-а генерал-мајору Вирџилу Л. Пакету, које је потписао Његова Светост Патријарх Српски Г . Павле. Опширније

Разлог оваквог става Православне цркве јесте првенствено стравични злочин који су починиле мировне снаге у Палама.

Међутим ово није први агресивни напад на православну цркву у БиХ. Дешавала су се насилна проваљивања у цркву као што је то било у Челебићима када су војници СФОР-а ушли и у олтарски простор цркве и при том поразбијали одређене судове. Исти су насилно упали у кућу православног свештеника Новице Ћебића у Српском Горажду када су извршили и претрес његове малољетне ћерке. Вадили су чак и књиге из њене школске торбе. Неријетка су ниска и дуготрајна надлетања СФОР-ових хеликоптера изнад цркве док траје Св. Литургија или нека од служби, као што је случај и сада након стравичног догађаја. Поред много оваквих и сличних примјера Православна црква је увијек одржавала добре односе и комуникацију са мировним снагама СФОР-а, као и осталим међународним институцијама и организацијама. Неријетко је од истих била замољена да у конкретним приликама учествује у смиривању ситуације међу грађанством што је конкретно и чинила. Непрестано је наглашавано да Црква не жели да буде дио политике нити да се њоме бави. Често је стављано до знања да Црква не штити особе оптужене за ратне злочине нити их скрива. Са друге стране свих ових година на молбу Цркве за заштиту основних људских права, ријетко је која међународна институција или организација одговорила.

Молимо Вас људски и братски у име Христа да учините све што је у Вашој моћи како би била заштићена наша основна права на живот, вјеру и имовину. Ми не желимо ништа више од тога него право да се као хришћани слободно молимо Богу и да слободно, не угрожавајући другога, живимо са својим породицама. Помозите нам да нестане страх у којем сада живимо. Помозите нам да нас не оптужују за нешто што нисмо криви, у чему они који нас нападају налазе оправдање за своја нељудска дјела.

Још једном, у име Бога, молимо Вас помозите нам да нас не убијају и да нам не уништавају цркве, наше светиње и куће.

Молите се за оздрављење оца Јеремије и његовог сина Александра.

Молећи се Исусу Христу да и Вама и нама подари духовну снагу и спасење,

Ваша браћа и слуге Божије на њиви Господњој овдје у Босни и Херцеговини.