Поштовани,

У Вашем листу објављен је 13. априла 2004. године, текст под насловом ''Старовласи нису претучени'', у ком се говори о акцији СФОР-а на Палама, када су насмрт премлаћени свештеник Јеремија Старовлах и његов син Александар.
Овај текст сте преузели из бањалучког магазина ''Патриот'', међутим, необјашњиво је да сте преузели само правдање злочина учињеног над нашим свештеником и његовим сином.
Прво што упада у очи је сам наслов, којим уверавате читаоце да отац Јеремија и Александар нису претучени, насупрот тврдњама Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, епископа и свештеника, него да су случајно повређени. Овакво писање је тенденциозно и сматрамо да је тиме нанешена увреда Српској Православној Цркви. Очекујемо, надајући се да поштујете новинарске кодексе, да овај текст демантија, у целини објавите на истој страници на којој је објављен и текст на који се осврћемо.

Треба рећи истину, свештеник Јеремија и Александар Старовлах су брутално претучени од стране војника СФОР-а.

Ово тврдимо, јер имамо сведочења Јеремијине супруге и Александрове мајке, лекара болнице у Тузли, лекара са ВМА из Београда, лекара из Бање Луке. Део ових сведочења можете видети на интернет-страници Митрополије дабробосанске: www.mitropolijadabrobosanska.org, заједно са фотографијама, уколико сте заинтересовани да о овом немилом догађају објективно извештавање.

У самом тексту, из Вашег листа, наводе се још и неке неистине, као што је присуство лекара СФОР-а у тузланској болници (наиме, ниједан лекар СФОР-а није прегледао повређене).
Тврдња из СФОР-а да нису знали распоред просторија у приземљу и да је то довело до увећаног притиска после експлозије, не стоји, јер су, само месец и по дана раније, ту исту кућу претресли од крова до подрума, снимивши са три камере сваки њен угао. Чак су мерили дужину и ширину тераса, дебљину врата, довратака, зидова. Знали су сваки детаљ и могли су прецизно одредити колико им експлозива треба за проваљивање у објекат.

У тренутку експлозије, госпођа Виторка Старовлах је била ходнику са својим сином Александром. Ни Александар ни Виторка нису тада повређени. Из ходника се склонила тек кад је видела једног војника како, с терасе, улази у собу њеног сина.

Очигледно је да је до повреда дошло по уласку војника СФОР-а у стан, а на који начин се то могло десити, осим ако то није прекомерна употреба силе?
Сва наша саопштења и реаговања можете видети, прочитати, пренети и објавити у Вашем листу на интернет-страници Митрополије дабробосанске.

По нашем мишљењу, ова акција је имала одређен циљ, а то је застрашивање православног српског народа у Босни и Херцеговини. Тај циљ се најлакше може достићи ако се удари на Цркву, која је савест и духовно уздање народа.

Нажалост, примећујемо да ово није први пут да наш најстарији дневни лист Политика некритички пише о Српској Православној Цркви.

Познато нам је зашто је Српска православна црква прекинула односе са свим међународним организацијама и донијела одлуку у повлачењу из чланства Међурелигијског вијећа. Зато Вас молимо да нам одговорите на сљедећа питања:

- Какав је данас положај Српске православне цркве у Босни и Херцеговини? Колико је СПЦ у неравноправном положају у односу на Римокатоличку цркву или Исламску вјерску заједницу?

Прије свега желимо да Вам се захвалимо на интересовању за живот и рад наше Цркве и тренутној ситуацији након стравичног злочина који се десио на Палама у ноћи 01.04.2004.год.

- Од 01.04.2004.године, положај не само наше Цркве него и било које друге цркве и вјерске заједнице, сваког грађанина, породице, на жалост, је угрожен. Ма колико, било ко од нас, знао да је невин, да часно живи и ради, не може бити сигуран да су му заштићени живот, породица и дом. Александар Старовлах, који има 28 година скоро да и није био у БиХ за вријеме рата а сада се боре за његов живот. Он је предавао вјеронауку у Палама, живио је миран живот са мислима како најадекватније да пренесе дјеци љубав Божију. У његовој демолираној соби након акције СФОР-а, највише је дјечијих радова на тему Васкрса, слика, разних састава и пјесама. Дакле, ако “неко” нађе за сходно да други треба бити мета безумног напада, без обзира на разлоге, тај други ће и страдати, ма како он до тада живио и радио. Доведени смо у стање несигурности са свим могућим посљедицама по наш живот, нашу породицу, исповиједање вјере и имовину. У оваквој ситуацији, излишно је говорити о правном положају и уопште положају цркава и вјерских заједница у БиХ.

- Да ли је прекидом односа СПЦ себе ставила у својеврсну изолацију и какве посљедице таква одлука може имати?

- Наша Црква није себе ставила у изолацију. Ми се стављамо у изолацију спрам зла које се десило и спрам оних који га штите. На срећу, такви су у мањини јер много је више у свијету оних који заступају право слободе човјека, његово право да живи, да се слободно моли и да му је заштићена његова приватна имовина. То су плодови Западног хришћанског свијета. Они разумију о чему ми говоримо и они желе да помогну.

- Великодостојници Српске православне цркве више пута су се јавно оградили од оптужених за ратне злочине. Зашто, и поред тога, дио међународних званичника, федералних политичара и новина непрекидно упиру прстом у Српску православну цркву, означавајући је као заштитника оптужених за ратне злочине?

- То питање треба да поставите свима које сте набројали. Ми смо непрестано понављали а то чинимо и сада – нас политика не интересује. Ријечи које ми упућујемо, ријечи су Јеванђеља а не ријечи политике. Ми желимо да живимо слободно, да слободно исповједамо своју вјеру и да се поштује имовина коју посједујемо, било да је ријеч о храмовима, гробљима, становима и др.

- На који начин видите излаз из ове, за Српску православну цркву, несумњиво тешке ситуације? Да ли би СПЦ била задовољна третманом који у политичким круговима, круговима међународне заједнице и медијима, имају, на примјер, Исламска вјерска заједница и Римокатоличка црква?

- Мислим да се Римокатоличка црква не би пронашла у овом Вашем питању. Што се тиче наше Цркве, ситуација јесте тешка и то првенствено у смислу здравственог опоравка оца Јеремије и његовог сина Александра. То нам је на првом мјесту и то је циљ наших молитава Богу. У другом смислу, када је ријеч о одређеним институцијама у БиХ, нисмо мишљења да смо у ситуацији тражења излаза. Ми свједочимо истину и тражимо заштиту права на живот, вјеру и имовину. У том ћемо остати досљедни. Ми желимо добро свима у БиХ. То је јасна порука и свијет је разумио ту поруку. Међународне институције и мировне снаге су доведене у Босну и Херцеговину да одрже мир и да оживе права сваког човјека без обзира на његову вјеру или нацију. Међународна јавност, ради свих тих позитивних принципа, мора бити обавјештена да се овдје, на најбруталнији начин, крше ти принципи и њихова обавеза је да реагују. Међународне институције у свијету, и сви они који се залажу за слободе човјека ће бити ти који ће пронаћи излаз, конкретним обнављањем и оживљавањем свих права, поштовања и слободе човјека. Ми у то дубоко вјерујемо и имамо већ одређене назнаке таквих активности.

- Каква је судбина Међурелигијског вијећа послије иступања Српске православне цркве и “замрзавања” учешћа у раду овог тијела Римокатоличке цркве?

- Православна црква се увијек залагала и даље се залаже за дијалог и добар однос са свим црквама и вјерским заједницама не само у БиХ. Ми ћемо и даље наставити у том правцу. Каква ће бити будућност Међурелигијског вијећа БиХ као специфичног вида институционализованог дијалога, ми то не знамо, нити можемо предвидјети. У савком случају, таква врста дијалога се заснива на доброј вољи и разумијевању, што је у овом случају изостало.

- Ове године најрадоснији хришћански празник – Васкрс дочекали смо погођени страдањем нашег народа и наших светиња на Космету, пожаром у манастиру Хиландар и бруталним упадом СФОР-а у Парохијски дом на Палама. Да ли ће Српска православна црква и њен вјерујући народ, упркос свему, из овога изаћи јачи у вјери?

- Све што страда то се и спасава. Сви ови догађаји, ипак требају сваког од нас покренути на једно искрено понирање у себе и преиспитивање нашег личног односа са Богом. Конкретан однос Бог – ја, ја – Бог, не може се ничим замијенити. Ми Цркву остварујемо у заједници, али лични однос сваког од нас, понаособ, са Богом морамо сами, својом вољом ријешити. Ни један одговор неће бити дат мимо нас. Зависно од тога, од нас самих, можемо очекивати како ће нам бити.

- Ми наводимо и седмо питање које Ви нисте поставили, а ми га сматрамо битним. Оно би гласило: ко је све имао разумијевања за нашу трагедију и ко нас је све подржао? Овим путем желимо да се захвалимо:

Унапријед се извињавамо ако смо кога случајно изоставили. Такође се захваљујемо и свима онима који своју подршку дају путем електронске поште, преко званичне странице Митрополије дабробосанске.

Још једном Вас желимо обавијестити да је отворена званична интернет страница Митрополије дабробосанске под називом: www.mitropolijadabrobosanska.org која обавјештава јавност о овом стравичном догађају. Превод ове интернет странице на више страних језика је у току.

Медији у Федерацији БиХ у већини случајева имају крајње негативан и злонамјеран став према православном хришћанству и Православној цркви. У новинама се могу прочитати и конструкције као што су “Брадоње у црним поповским мантијама” или “поглед на живот и свијет заробљени мистиком православља” (дневни лист Ослобођење, 20.03.2003.год. рубрика: Данас и овдје, назив чланка: Са окусом лицемјерја, аутор: Гојко Берић), или “да православцима још једном дам ногом у крста” (дневни лист Ослобођење, 03.04.2004.год. суботњи прилог, назив чланка: Специјалист за узалудне ствари, аутор: Марко Вешовић) те многи други. Митрополија дабробосанска се обраћала Вијећу за штампу поводом злонамјерних текстова што никада није уродило плодом. Такав инструисани став медија у извјештавању о Православној цркви и свему што је православно, створио је међу неправославним грађанима неријетко екстремно негативан однос који има и своје конкретне посљедице.

Порушени православни споменици

Избодени ликови покојника

Један од ишчупаних крстова

Овдје су изложене слике старог православног гробља које се налази у центру града Сарајева. Оно је више пута скрнављено а задње скрнављење извршено је 25.06.2003.год. Званичне власти увијек пронађу кривце, али су они по неписаном правилу или малољетне или умно поремеће особе. За скрнављење старог православног гробља званичне власти у Сарајеву су дале извјештај – да су то урадили малољетници који су хтјели да опљачкају трафику који у томе нису успјели па су из револта рушили споменике. Тешко је у то повјеровати, јер за вађење гранитних плоча (тежине преко 500 КГ) из њихових арматура, неопходно је више снаге и више људи. Недуго по том оскрнављено је и римокатоличко гробље које се налази поред православног, када су чупани крстови из земље и паљени.

У граду Сарајеву након последњег рата живи преко 90% муслиманског становништва те овакав став медија увијек има негативну и деструктивну реакцију по хришћанско становништво.