ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ПОСЕТИО ПОВРЕЂЕНОГ СВЕШТЕНИКA ЈЕРЕМИЈУ СТАРОВЛАХА И ЊЕГОВОГ СИНА АЛЕКСАНДРА

Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле

Војно Медицинска Академија

Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле, данас је са Митрополитом дабробосанским Николајем и члановима Светог Архијерејског Синода Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и Епископом захумско-херцеговачким Григоријем обишао на Војно Медицинској Академији тешко повређене свештеника са Пала Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра.

Како је после посете изјавио Митрополит дабробосански Николај, стање о. Јеремије је нешто боље, али се код Александра још не види побољшање.

Митрополит је и овом приликом исказао искрено признање и захвалност лекарима Медицинског центра у Тузли који су учинили све што је било у њиховој и моћи савремене медицине, да тешко повређени свештеник и његов син дођу до овог побољшања. Без великог труда и залагања лекара и медицинског особља тузланске болнице, с обзиром на тежину повреда, о. Јеремија и Александар сигурно не би били у животу.

Тешко повређени о Јеремија се, иако тешко говори, захвалио Патријарху и архијерејима на посети, нажалост стање вероучитеља Александра је такво да он још увек није при свести.

Митрополит Николај, који је по седми пут посетио Старовлахе, каже да код повређених нема прострелних рана, а о. Јеремија још увек не може да се сети како се све то догодило и на који начин су повређени. И поред видног побољшања, у односу на прве дане после повређивања, садашње стабилизовано стање, још увек не даје праву наду за оздрављење. Њихово здравствено стање је и даље веома тешко, а како кажу лекари, незахвално је давати било какве прогнозе.

Гђа Виторка Старовлах

У име Стабилизационих снага (СФОР-а) желио бих Вам изразити моје најдубље жаљење због повреда Вашег супруга и сина. Те повреде су сасвим непредвиђена и веома несретна посљедица процедуре уласка које нису могле бити планиране.

Ова акција је била предузета на основу информације која је навела СФОР да повјерује да ће се Радован Караџић налазити у Вашој кући. Мора се нагласити да ни црква нити Ваш супруг и син нису никако били циљ ове акције. У ствари, особље СФОР-а није ни улазило у цркву. Тежиште ове акције је било ограничено на привођење Радована Караџића.

При планирању ове акције, било је неопходно узети у обзир вјероватноћу да ће Радована Караџића штитити лично обезбјеђење спремно на употребу силе. Сходно томе, постојао је знатан ризик за СФОР-ово особље које је учествовало у акцији. Како би се смањила могућност да било ко буде повређен, планиран је насилан улазак, уз употребу експлозивног пуњења како би ушло у објекат и постигло изненађење. Поред тога намјера је била да се лично обезбјеђењеухвати неспремно и брзо заврши акција.

Почетна нализа указује на то да је експлозивно пуњење могло довести до каналисања ефекта експлозије, усмјеравајући снажан притисак од експлозије ка горњем спрату на којем су повређени Ваш супруг и син. Њихове повреде су била једна несретна и непланирана посљедица.

Током сваке акције, војници СФОР-а се придржавају веома специфичних правила ангажовања. Њихова је дужност да током извођења акције осигурају безбједност за све особе на лицу мјеста, као и за СФОР-ово особље. Стога су све активности које су обавили СФОР-ови војници након уласка у Вашу кућу биле усмјерене на то да осигурају безбједност свих лица за вријеме извођења акције чији је циљ био да се изврши претрес Ваше куће у потрази за Радованом Караџићем. Као што знате, није било апсолутно никакве пуцњаве од стране СФОР-овог особља.

СФОР-ов љекар је на лицу мјеста пружио неодложну медицинску помоћ Вашем супругу и сину. Након стабилизације њиховог стања, одмах су били пребачени хеликоптером на даљње лијечење. Одлука да се евакуишу у Универзитетску болницу Тузла донесена је због тога што та болница има медицинске капацитете најширег спектра и локалитет за слетање хеликоптера. Све неопходне мјере су подузете како би се осигурало да се Вашем супругу и сину пружи најбоља могућа медицинска њега.
Уколико имате било каквих питања или захтјева за СФОР, молимо Вас да ме контактирате путем телефона бр. (због презентовања јавности нисмо ставили број).

С поштовањем

Господо,

У жељи да додатно не оптеретим ионако обремењено вријеме пред Христово Васкрсење, нисам раније одговарала на Ваше писмо на којем стоји датум 07. април, а које нам је посредством љубазне госпође Прашо, докторице Универзитетског клиничког центра у Тузли, достављено 09. априла 2004. године.

То нисам чинила и због тога што сматрам да је недолично одговарати на такав садржај Вашег писма у којем Ви мене обавјештавате шта се дешавало у тој трагичној ноћи за моју породицу. Међутим, начин на који објашњавате страдање мога супруга и сина, а ради заштите истине, обавезује ме да на то реагујем, што овом приликом и чиним.

Ви мислите да су мој супруг и син настрадали несрећним и непредвиђеним случајем, тј. због ''каналисаног ефекта експлозије'', од ''снажног притиска од експлозије усмјереном ка горњем спрату''. Ако Вам Ваша част то дозволи, објасните људима како је тај снажни притисак изабрао да са централних улаѕних врата оде баш на једну страну куће?! Да ли је тај ефекат одлучио да изломи баш надлактичне и лопатичну и кључну кост баш десне руке мог супруга и сина?! И тако подигавши десну руку да обојици ''притиском'' нагњечи плућа и изломи кичму. Да изломи лобање и смрска кости лица?! И, да иронија Вашег објашњења буде још већа, да ли тај ''каналисани ефекат експлозије'' на истом мјесту разазнаје жену од двојице мушкараца?!

Ја знам, господо, да су они претучени.

Јаз између бестидног садржаја Вашег писма и Вама добро познате истине, толико је велики да само продубљује душевну бол мене и моје породице и ствара још јачи осјећај наше физичке и психичке угрожености и угњетености.

Достављено:
Његовом Високопреосвештенству Господину Г. Николају

Ваше Високопреосвештенство

Обраћам Вам се с намјером достављања информација о околностима операције СФОР-а на Палама, током које је дошло до повређивања протојереја Јеремије Старовлаха и његовог сина Александра. Битно је да, као поглавар Православне цркве у Босни и Херцеговини, располажете чињеницама.

Овом приликом морам нагласити како операција ни у једном тренутку није била фокусирана ни на цркву нити на клер. Операција је изведена на основу информације да ће Радован Караџић бити у објекту док особље СФОР-а заиста није улазило у саму цркву. Операција је била ограничена искључиво на привођење Радована Караџића. СФОР поштује богомоље али је исто тако обавезан реаговати уколико прими вјеродостојне обавјештајне податке који упућују на то да се у некој цркви пружа уточиште особи оптуженој за ратне злочине.

Током планирања операције било је неопходно узети у обзир вјероватноћу да ће Радована Караџића штитити обезбјеђење спремно на употребу силе. Према томе, постојао је знатан ризик по особље СФОР-а које је учествовало у операцији. Како би смањили могућност повређивања било кога, планиран је насилан улазак, уз употребу експлозива, с циљем постизања ефекта изненађења тј. да се изненади лично обезбјеђење и брзо оконча операција.

Стручњаци СФОР-а су пажљиво испланирали количину експлозива како би осигурали тренутан улазак уз истовремено максимално смањење опасности од повређивања, како по особе унутар зграде тако и по особље СФОР-а. Фактори који су при томе узети у обзирукључивали су јал од којег су изграђени зграда и врата. На жалост, постоји могућност да је унутрашњи распоред у згради довео до канализирања притиска који настаје као резултат експлозије. Тренутно сматрамо да је распоред у приземљу зграде канализирао притисак експлозије према вишем спрату на којем су поменута лица повријеђена. Изгледа да су повреде искључиво резултат притиска, који је настао након експлозије, што је потпуно ненамјерна посљедица. Особље СФОР-а абсолутно није употребљавало ватрено оружје.

СФОР-ов љекар је одмах, на лицу мјеста, пружио прву помоћ повријеђеним. Након што им је стање стабилизирано, хеликоптером су евакуисани ради даљње његе. Одлука да се повријеђени превезу у Универзитетски клинички центар Тузла донесена је из разлога што поменути центар има могућност пружања најбоље могуће његе уз истовремну могућност приступа хеликоптером. Подузете су све мјере како би протојереј Јеремија Старовлах и његов син Александар били збринути на најбољи могући начИн. Иако и даље забринут за њихово стање, СФОР поменуте особе не држи у притвору нити их на било који начин држи под контролом.

Током операције, СФОР је дјеловао у складу са Општим оквирним споразумом о миру и својим меморандумом о споразуму са Међународним кривичним судом за злочине почињене на територији бивше Југославије. Управни одбор Вијећа за имплементацију мира одржао је састанак прошле седмице и њихово мишљење о поменутој операцији СФОР-а је у истом контексту. Уколико Босна жели да напредује, од кључног значаја је да они, који се и даље понашају као бјегунци, буду изведени пред лице правде. Било би од помоћи када би Православна црква пријавила особе оптужене за ратне злочине као и оне који такву мрежу подржавају.

Чињеница да су повријеђени протојереј Јеремија Старовлах и његов син Александар је крајње жалосна. Желио бих Вам, у скорој будућности, лично изразити жаљење због овакве посљедице и разговарати на тему одговорности и кључне улоге вјерске заједнице по питању будућности Босне и Херцеговине.

С поштовањем,

Поштовани,

Примили смо Ваше писмо, од 05.04.2004. године, као и писмо Вашег замјеника упућено г-ђи Виторки Старовлах. Вама је познато да је г-ђа Виторка непрестано поред свога мужа и сина у Тузли.

У допису који сте нама послали, јавности сте изнијели Ваше виђење догађаја. Господине генерале, природа нанесених повреда код повријеђених говори друкчије. Ми сматрамо да су, у ноћи 01.04.2004. године, у црквеним објектима на Палама брутално претучени свештеник и његов син, демолирани црквени објекти, нанешена велика душевна бол и наметнуто стање страха.

Схватамо Ваш положај, али сматрамо да овакву ситуацију требате Ви да окончате изјавом која би била у складу са улогом мировних снага у БиХ.

Поштујући Вашу улогу у БиХ, у циљу очувања мира и заштите грађана, изражавамо наду да ће на адекватан начин бити повраћени принципи и част мировних снага у БиХ.

С поштовањем,

Ово је покушај правдања на основу већ устаљених фраза и клишеа.

Сигурна дојава да је Радован Караџић на тој локацији – предпоставља бар 10% сигурности да је исту ту.
У случају да су војници СФОР-а заиста тражили Радована Караџића они би прегледали и остале просторе у које уопште нису залазили.

СФОР превиђа чињеницу да су ту била присутна и друга лица која су чула и видјела шта се дешава.

Експлозија којом су разрушена улазна врата у доњем спрату осим звучног ефекта није изазвала никакву другу посљедицу.

У тренутку експлозије у доњем спрату Гђа Виторка Старовлах, супруга оца Јеремије је стајала заједно са сином Александром у ходнику и она нема ни најмању огреботину.

Госпођа Виторка је стајала са сином у ходнику и у тренутку када су војници ушли у стан након експлозије.

Гђа Виторка зна да су јој мужа и сина војници СФОР-а претукли.

Крв настрадалих се налази на поду као и праменови косе.

Љекари нису нашли ништа у тијелу настрадалих што би упућивало на повреде изазване експлозијом.

Посљедица експлозије нема ни код чланова породице свештеника Миомира Зекића који такође живе на спрату.

Војници СФОР-а су се смијали приликом изласка из куће што предпоставља радост по добро обављеном послу.

У жељи да оправда себе и изведену акцију генерал Пакет поручује Цркви да пријави “особе оптужене за ратне злочине као и оне који такву мрежу подржавају”. На овај начин се злонамјерно Црква сврстава тамо гдје јој није мјесто и легализује поред овог и сваки будући злочин над њом.

Православна црква посједује податке, доказе и изјаве и не боји се, поред свих притисака да и даље свједочи истину.