УРЕДНИШТВУ ЛИСТА ''ДНЕВНИ АВАЗ'' САРАЈЕВО

Уважена господо,

У складу са одредбом члана 8. Закона о заштити од клевете молим Вас да у првом наредном броју Вашег листа објавите следећи текст демантија:

Пишем Вам поводом текста објављеног на другој страници ''Дневног аваза'' (са наднасловом: ''Паљански парох брани најтраженијег ратног злочинца'' и насловом ''Протојереј Старовлах: Дужност сваког свештеника је да помогне Караџићу'') дана 24. марта 2004. године и текста у рубрици ''Коментар дана'' који је услиједио одмах сутрадан, 25. марта 2004. године.

Полемику с медијима не желим јер сматрам да је непримјерена свештеничком позиву. Али начин информисања јавности о мојим изјавама подгоричком листу ''Публика'' је толико тенденциозан да заиста, у интересу истине и заштите личног интегритета, осјећам се обавезним да тражим деманти, и то овом приликом и чиним.

Није тачно да сам у контактима с новинаром изјавио да је ''дужност сваког свештеника да помаже Караџићу'' и да је ''рехабилитација четничке традиције дио пробуђене српске свијести''. Нисам успио да прибавим изворни текст објављене информације у подгоричком листу па не вјерујем да је такав напис и постојао. Зато не знам како је било могуће исконструисати такво нешто, а да при том Ваш новинар у складу с Кодексом за штампу није прије објављивања, односно преношења текста из ''Публике'', нашао за сходно да те информације и провјери обраћајући се мени.

У контексту догађања, истина је само да је након интервенције снага Сфора у јануару ове године и уласка припадника Сфора у парохијски храм и свештеничке куће, било потребе да се јавности о томе нешто и каже. Оно што је казано јесте да са Караџићем, који је иначе пребивао у паљанској парохији, није било контаката од 1997. године, и да није било сврхе да се врше провјере о евентуалном присуству или његовом боравку у црквеним здањима. О тој мојој изјави извјештавали су многи медији прилично коректно, укључујући и Ваш лист, ''Дневни аваз'', од 12. јануара, 2004. године.

Стога сам и као човјек, а посебно као свештеник оваквим клеветничким и тенденциозним писањем дубоко повријеђен. Поштујем слободу штампе и критичко писање, али само оно које се заснива на истини. Дакле, никада и никоме нисам дао изјаву, цитирам Ваш текст: ''дужност сваког свештеника је да помаже Караџићу'' и да је ''рехабилитација четничке традиције дио пробуђене српске свијести''.

С поштовањем,

Повратак на претходну страну